Полазак у први разред је веома значајан догађај у детињству. Представља велику промену како за дете тако и за читаву породицу.

Шта припрема за полазак у школу подразумева?

Нека општа припрема детета може се сврстати у две сфере:

• Психолошко – емоционална припрема односи се на развијање позитивног става и позитивне емоције према институцији школе. Потребно је ослобађање деце свих предрасуда о школи, уколико су их деца стекла. Дете не сме поћи у школу са убеђењем да школа има задатак да „поправља“ неваљалу децу. Најважније је развијати код детета љубав према школи, а истовремено отклањати страх.

• Образовна припрема детета односи се на формирање радних навика учења и стицање одређених предзнања.

Како ћемо помоћи детету да се развију позитивна осећања према школи?

– вођење разговора у кући или вртићу о школи

– разговор са децом која већ иду у школу

– шетња до школе и разговор са учитељем

– читање прича о школи и животу у колективу

– развијање самосталности (научите дете да се само облачи, везује пертле, стави капу…)

– потрудите се да дете пре школе усвоји правилне хигијенске навике (да иде самостално у тоалет, да опере руке после тоалета или пре јела…)

– веома је важно да дете развије правилан однос према раду (подстицати дете да помаже у кући у оквиру његових могућности)

Шта је то што родитељ може да уради по питању радних навика?

– радне навике места односе се на то да дете предшколског узраста има свој радни кутак где ће моћи да црта, пише и чита (ако то зна пре поласка у школу), боји, прави фигурице од пластелина и слично

– радне навике времена односе се на то да се увек у одређено доба дана учи. За предшколско дете важно је да активности које обавља, укључујући и игру, обавља у току дана, али не нпр. у време ручка или увече, кад треба да се спрема за спавање.

Дете пре поласка у школу треба да стекне нека предзнања која су неопходна за праћење наставе, али и за учење читања и писања. Мишљења смо да дете не мора да научи да чита и пише пре поласка у школу ако нема интересовања за то. Међутим, ако дете жели да научи да чита и пише, или бар зна слова, онда му треба пружити подршку.

Препоручује се да, разним играма и активностима, код детета развијате основне способности од којих зависе читање, писање и рачунање:

– треба вежбати мишиће прстију и руку самосталним писањем и слободним цртањем

– инсистирати на правилном држању оловке, научити дете да користи гумицу, резач, маказе

– вежбати рачун кроз игру а не сувопарно, механичким памћењем бројева (нпр. вежбице са пасуљем, лешницима, гранчицама)

– разним активностима могу се вежбати способности гласовне анализе (на који глас одређена реч почиње, на који глас се реч завршава)

– као и способности гласовне синтезе (спајање више гласова у реч одговарајућег значења).

Наглашавамо да се све претходне активности спроводе кроз игру, никако усиљено и ако дете то не жели.

Шта ако је дете леворуко? Уколико Ваше дете пише левом руком, немојте га присиљавати да пише десном руком. Леворукост није мана, она се наслеђује. Ако је дете леворуко или под‌једнако добро користи обе руке за писање, дозволите му да пише оном руком којом му је згодније!

Још неколико практичних савета:

• Почните да разговарате са дететом о школи неколико месеци пре почетка школске године. Детету на леп начин објасните шта га чека у школи (седење у клупи, концентрација на неку активност, дисциплина, обавезе које мора да испуњава, али и да ће стећи много другара, да ће сазнати и научити многе корисне ствари…)
• На време и постепено прилагодите ритам спавања и оброка оном који ће дете имати када крене у школу.
• Одведите дете да види школу у коју ће ићи, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања. Јако је важно да пред дететом изражавате позитивно мишљење о школи и да му своје дилеме и страхове не показујете.
• Заједно са дететом припремајте ствари за школу. Дозволите му да изабере ранац за школу, свеске, оловке, бојице и остали прибор који му се допада.
• Оставите малишану довољно простора за игру, јер поласком у школу игра не сме да се искључи.

Драги родитељи, надамо се да је овај текст био од помоћи. Ослушкујте своје дете и његове потребе и одговорите на њих. Уложите своју енергију у рад са децом, будите стрпљиви али и креативни. Будите им подршка и ослонац. Обавезно их похвалите за труд, али и не заборавите да уживате са њима у узбудљивом периоду који предстоји.

Мина Јанковић
Дипл. Дефектолог-тефлолог

Александра Мићковић
Мастер логопед