Родитељи показују велики страх и бригу када се њихово дете не одазива на сопствено име?
Не знају како допрети до детета, како га позвати и придобити његову пажњу?
Постоје бројна питања на ову тему која се везују за узраст, право време указивања на проблем и период који се сматра прихватљивим за неодазивање.
Превасходно јер се овај „симптом“ повезује са аутизмом, што свакако не треба да буде прва помисао и није једини разлог за неодазивање на име.
Свако дете се развија сопственим ритмом. Једни се брже „упознају“ са именом које носе, док је другима потребно више времена. Важно је напоменути да се деца некада не одазивају на име зато што су пажњу везала за нешто што им је у том моменту интересантно. Међутим овакве ситуације не треба да се јављају често.
Дете би требало да реагује на своје име много пре него што почне да прича.
Одазивање на име обично се јавља између осмог и десетог месеца живота. Оптимално, до краја прве године.
Шта је то што Ви можете конкретно да урадите?
- Позивање детета именом у свакој прилици
- Чешће коришћење имена, него надимака или тепања
- Чешће мењање гласа, гласно причање, шапутање, дозивање детета нежним, али и чврстим гласом
- Избегавати сталан израз лица (тиме се дете учи да одговара на различиту интонацију)
Како дете почиње да препознаје своје име?
- када чује своје име, почиње да се окреће да види одакле долази тај звук
- застане са оним што ради јер је чуло име
- насмеши се или реагује гласом када га чује
Уколико је неодазивање на име након првог рођендана правило, а не изузетак, немојте одмах правити узбуну и плашити се да постоји неки проблем. Ипак, треба се обратити логопеду ради консултације, како би се установило има ли места забринутости или не.
Мина Јанковић
Дипл. Дефектолог-тефлолог
Александра Мартиновић
Мастер логопед
