Гојазност и лоше животне навике су појмови који постају све присутнији у модерном друштву. Гојазност представља прекомерну телесну масу у односу на висину и често је последица лоших прехрамбених навика, недостатка физичке активности и генетских предиспозиција.
Фактори који додатно утичу на овај проблем укључују прекомерну конзумацију висококалоричне хране, превише времена проведеног испред екрана и недостатак сна.
Последице гојазности
Гојазност је озбиљна болест која носи бројне компликације и здравствене опасности. Она значајно скраћује животни век и доводи до:
- Поремећаја метаболизма шећера, масти и хормона
- Проблема са спавањем и растом
- Депресије и анксиозности
- „Масне“ цирозе јетре
- Појаве малигних болести
Најчешће последице укључују коронарну болест, мождани удар и шећерну болест. Оно што је забрињавајуће јесте да већина ових последица постаје видљива тек након вишегодишњег оптерећења организма.

Нездраве навике живота
Деца данашњице најчешће проводе своје слободно време статично, испред екрана. Кретање, као природна дечија активност, од виталног је значаја за њихов физички и интелектуални развој.
Недостатак физичке активности доводи до:
- Проблема са држањем тела и кичмом
- Недовољно развијене фине и крупне моторике
- Прекомерне телесне тежине
- Такође, неуравнотежена исхрана често резултира претераном конзумацијом „грицкалица“, чиме се стварају лоше навике и погоршава ситуација.
Улога заједнице и родитеља
Гојазност код деце је растући друштвени изазов. Родитељи, школски систем и шире друштво морају препознати ову кризу и заједно деловати како би створили здравије окружење за децу.

Савети за родитеље:
- Уведите редовне и избалансиране оброке.
- Дете треба да има три главна оброка и две ужине дневно, уз разноврстан јеловник који укључује воће, поврће, млечне производе, житарице и орашасте плодове.
- Ограничите унос заслађених пића и грицкалица.
- Охрабрујте физичку активност кроз игру и спорт.
- Будите пример здравог начина живота.
- Обезбедите довољно сна.
Свака промена колико год мала била,може допринети стварању бољег сутра за наше најмлађе.Ове промене нису само важне за физичко здравље већ и за психолошко благостање деце,што дугорочно утиче на њихову срећу и успех.
Извори сазнања:
1. Светска здравствена организација
2. Пубмед

Маријана П. Васковић
Медицинска сестра на превентиви