Свакодневно смо сведоци колико су осећања кључна у развоју сваког појединца. Осећања нису само пролазни доживљаји – она су основа на којој градимо односе, учимо о себи и свету, и развијамо емоционалну писменост. У овом тексту, желим да поделим основне увиде о осећањима и понудим практичне савете како их препознати и помоћи деци да их изразе.
Шта су осећања и зашто су важна?
Осећања су природни одговори на оно што доживљавамо. Она нам помажу да разумемо ситуације, препознамо своје потребе и комуницирамо са другима. Код деце, осећања играју кључну улогу у развијању социјалних вештина, саморегулације и општег психолошког здравља.
Стручни сарадници често осећања описују као „емоционалну палету“. Срећа, туга, бес, страх и изненађење само су неке од боја које ту палету чине богатом и динамичном. Разумевање тих емоција и давање детету простора да их изрази јесте први корак у изградњи емоционалне отпорности.
Како препознати основна осећања код деце?
Деца често нису у могућности да речима искажу шта осећају, али њихово понашање нам даје многе трагове. Ево како можемо препознати и разговарати о кључним емоцијама:
1. Срећа
Срећа је лако препознатљива – осмех, искра у очима, или узбуђено скакутање. Код деце се срећа најчешће јавља када проводе време с породицом и пријатељима, играју се или добију похвалу. Важно је охрабрити дете да дели те тренутке и препозна шта их чини срећним.
2. Туга
Туга је природна емоција која се јавља када нешто не иде како смо желели или када изгубимо нешто што нам је важно. Код деце се често манифестује повлачењем, плакањем или смањеном заинтересованошћу за активности. У таквим тренуцима, важно је пружити детету утеху и показати му да је у реду бити тужан. Порука коју шаљемо је: „Твоја осећања су важна.“
3. Бес
Бес је изазован, али природан одговор на фрустрацију. Код деце се може испољити кроз тантруме, викање или чак физичку агресију. Кључно је научити децу да бес изразе на конструктиван начин – речима, цртежом или кроз неку другу активност. Учимо их да је у реду осећати бес, али је важно како реагујемо на њега.
4. Страх
Страх је често повезан са непознатим ситуацијама или доживљајем несигурности. Код деце се може препознати кроз повлачење, дрхтање или тражење утехе. Кључ у превазилажењу страха је пружити детету осећај сигурности и подстицати га да постепено суочава своје страхове.
5. Изненађење
Изненађење може бити позитивно или збуњујуће. Када дете доживи нешто неочекивано, често ће то испратити широким очима, брзим покретима или питањима. Објасните детету шта се дешава и помозите му да се прилагоди ситуацији.
Како помоћи детету да разуме своја осећања?
Емоционална писменост се не развија спонтано – она се учи кроз разговоре, пример и подршку. Ево неколико практичних савета:
- Именујте осећања: Када дете доживи неку емоцију, помозите му да је именује. На пример: „Видим да си тужан јер је киша па не можемо напоље.“
- Охрабрите изражавање: Охрабрите дете да прича о својим осећањима. Ако му је тешко, можете користити цртеже, игре или лутке да олакшате процес.
- Моделирајте емоционалну писменост: Деца уче посматрајући одрасле. Будите пример – причајте о својим осећањима и покажите како их изражавате на здрав начин.
- Нормализујте осећања: Покажите детету да су сва осећања нормална и да нема „добрих“ или „лоших“ емоција – само различитих начина да их разумемо и обрадимо.
Зашто је важно разговарати о осећањима?
Деца која уче да препознају и изразе своја осећања развијају веће самопоуздање, боље социјалне вештине и отпорност на стрес. Кроз разговор, помажемо им да граде здрав однос према себи и другима. Када дете зна да су његова осећања важна и прихваћена, лакше ће се носити са изазовима који долазе с одрастањем.
На крају, запамтимо: рад на емоционалној писмености није само задатак за децу – то је процес који нас све учи како да будемо бољи, емпатичнији и повезанији једни с другима. Јер, осећања су оно што нас чини људима.
Литература:
Екман, П. (2023). Разоткривене емоције
Миливојевић, З. (1993). Емоције
Никола Станковић
Стручни сарадник – педагог
